То су два мала брдашцета између којих је Измаилова (Исмаилова) мајка Хагар (Хаџера) застајала и трчала када је била у потрази за водом и храном. Током обреда хаџилука (хаџа) ходочасници ходају и трче између ова два брдашцета, практикујући тиме традицију (суннет) Посланика, нека су благослов и мир на њега .
То су места на Мини (Мина-место у Меки), где је ђаво (шејтан/ сотона) срео Посланика Аврама (Ибрахима) када је оставио своју жену Хагар (Хаџеру) и његовог сина Измаила (Исмаила) у Меки, не би ли га одвратио од послушностиБогу (Аллаху). Онда је Аврам (Ибрахим), узео каменчиће и бацио на ђавола (шејтана/сотону) изговарајући текбир (Аллаху екбер/Бог је највећи). Током обреда хаџа, ходочасници бацају каменчиће на овим стубовима, следећи тиметрадицију (суннет) Аврама (Ибрахима). Муслимани сматрају ђавола (шејтана/сотону) отвореним непријатељем човечанства којем се човек мора супроставити тиме што се неће препустити ђаволским (шејтанским/сотонским) прохтевима, следећи тиме Божије (Аллахове) заповести и поштујући тиме Његове забране. suprotstaviti time što se neće prepustiti šejtanskim (sotonskim) prohtjevima, slijedeći time zapovijedi Allaha (y) i poštujući time Njegove (y) zabrane.
Муслимани имају два празника (баjрама/еида) у години: Рамазанскибајрам (арп.Еид ал-Фитр) са којим се завршавамесец Рамазан (мјесец поста) и Курбан-бајрам (арп.Еид ал-Адха), који муслимани прослављају приношењем жртве (клањем животиње) следећи тим делом традицију (суннет) посланика Аврама (Ибрахима), да би на тај начин тражили блискост Богу (Аллаху). Када је Аврам (Ибрахим), видио у сну да треба да жртвује свог сина Измаила (Исмаила), мислио је то и да уради, јер су снови посланика истинити. У вези тога Бог (Аллах) је објавио следећеајете (стихове):: и Ми смо га обрадовали дјечаком благе нарави. И када он одрасте толико да му поче у послу помагати, Ибрахим (Аврам) рече: «О синко мој, у сну сам видио да треба да те закољем, па шта ти мислиш?» - «О оче мој,» - рече - «онако како ти се наређује поступи; видјећеш, ако Бог да, да ћу све издржати.» И њих двојица послушаше, и кад га он челом према земљи положи, Ми га зовнусмо: «О, Ибрахиме (Авраме), ти си се Објави у сну одазвао; - а Ми овако награђујемо оне који добра дјела чине-» (Ес-Саффат /Редови, 37: 101-105)