Кур›ан о експазији (ширењу) свемира
Каже Аллах :
Ми смо моћи Својој саздали, а Ми, уистину још неизмјерно много можемо
(51:47)
Каже Аллах :
онога дана када смотамо небеса као што се смота лист папира су за писање. Онако како смо први пут из ничега створили, тако ћемо поново створити из ништа створити - то је обећање Наше, Ми смо доиста кадри то учинити. (21:104)
Каже Аллах :
“на Дан када Земља буде замјењена другом земљом, а и небеса, и кад сви изиђу пред Аллаха, Јединога и Свемоћног. (14:48)
Ови стихови (ајети) потврђују да се универзум у коме живимо стално шири и да узима све више и више простора у космосу. Ако се вратимо у прошлост, пронашли бисмо да је читав универзум еволуирао из древне честице/атома или космичког јајета, а затим Божијом (Аллаховом) вољом експлодирао и формирао маглину из којесу се створила небеса и земља. Универзум се константно шири у свемиру да би се на крајуБожијом (Аллаховом) одредбом престао ширити. Након тога би поново колапсирао сам по себи, а потом би се утопио у првобитну древну честицу/атом. Затим би се десила поново експлозија и формирање би се поновило, и нова небеса и земља која би настала, разликовала би се од наших небеса и наше земље. У овој фази, овоземаљски живот би био завршен да би отпочео живот на оном свету.
Све ове фазе се спомињу у Кур›ану. Без обзира на који начин би се покушало објаснити или колико дуго би се водила расправа о овој теми, не може се избећи чињеница да се сви ови детаљи које је открила модерна, савремена наука, налазе у Кур›ану, који је објављен пре 1400 година! То значи да ови и њима слични примери могу само да се потврде чињеницу да је Кур›ан само Божија(Аллахова) реч ида је Мухаммед, нека су благослов и мир на њега, Његов посланик који је доставио Његовуобјаву и подучио, односно показао људима знанствене и научне чињенице у времену када су биле непознате, јер модерна/савремена наука је до ових научних чињеница дошла тек после неколико векова касније.
Астрономи су открили да је универзум у сталном покрету и да се шири, а то се открило са проучавањем галаксије и удаљених небеских тела. Амерички астроном Весто М. Слајфер (Vesto M. Slipher), који је проучавао спектру галаксија, приметио је да су спектралне линије у неколико оближних система помакле дуже од таласне дужине. Ова промена у таласу дужине показала је да већина галаксија одступа од „Млечног пута“ на неколико стотина километара у секунди!(15)
Амерички астроном Едвин Хабл (Edwin Hubble) је потврдио да се универзум све више шири и да је све више удаљен од галаксије (звезданог система), ишто је већа удаљеност, већа је њихова брзина, а њихова брзина је пропорционална њиховој удаљености.(16) Са овим научници. у астрономији доказују да се универзум стално шири и да ће се то проширење наставити све док гравитација не изгуби своју привлачност и док се планете не рашире широм универзума, што ће само по себи довести до краја света.
Каже Аллах :
Када се небо расцијепи, и када звијезде попадају. (82:1-2)