Ислам значи подчињењеБогу (Аллаху), живети живот у складу са Његовим заповестима, не приписивати Му друга (не чинити ширк), односно избегавати сваку врсту идолопоклонства. Не постоји никакво добро по нас, а да га ислам није одредио/прописао нама и не постоји никаква штета по нас, а да га ислам није забранио за нас. Живот у складу са исламским нормама/принципима гарантује поштовање, безбедност и мир за све, јер исламски систем у целини штити права свих. Каже Аллах (y):
Реци (Мухаммеде): „Дођите, да вам кажем шта вам Господар ваш прописује; да Му ништа не придружујете, да родитељимадобро чините, да дјеца своју због неимаштине, не убијате–Ми и вас и њих хранимо - не приближујте се неваљалштинама, биле јавне или тајне; не убијајте оног кога је Аллах забранио убити, осим када то правда захтијева –ето, то вам Он препоручује да бисте размислили - и да се иметку сирочета, не приближавате, осим на најљепши начин, све док пунољетноне постане, и да криво на литру и на кантару не мјерите - Ми никога преко његове могућности не задужујемо - и кад говорите, да криво не говорите, па макар се тицало и сродника, и да обавезе према Аллаху не кршите - ето, то вам Он наређује да бисте то на уму имали. (6:151-152)
Каже Аллах: Алах захтијева да се свачије право поштује, добро чини, и да се ближњима удјељује, а разврат и све што је одвратно и насиље забрањује; да поуку примите, Он вас савјетује (16: 90)
Дакле према томе, ислам као религија заговара и верује у мир у сваком аспекту, што се такође односи на унутрашњост муслиманског друштва, као што Аллах (y) каже: А они који вјернике и вјернице вријеђају, а они то не заслужују, товаре на себе клевету и прави гријех. (33: 58)
Каже Посланик, нека су благослов и мир на њега:Муслиман је онај од чијег језика и руку су сигурни други муслимани, а мухаџир је онај који је напустио оно што је Аллах забранио.“ (Хадис бележе Бухари и Муслим) Такође је рекао Посланик, нека су благослов и мир на њега: «Муслиман је онај од чијег језика и руку су сигурниљуди. А верник је онај у кога људи имају поверење по питању крви и имовине.“ (Хадис бележи Ахмед, Тирмизи, Несаи и др.) Ислам подржава мир на међународном нивоу, подржава успостављање пријатељских односа који се граде на сигурности, стабилности и основним исламским принципима. Муслиманске заједнице/друштва не смију нападати друге заједнице/друштва, а посебно не оне који су искрени у свом односу према вери и који не показују непријатељство према њеним следбеницима.
То је у складу са следећим Божијим (Аллаховим) речима:
О вјерници, живите сви у миру, и не идите стопама шејтановим (ђавољим); он вам је, заиста непријатељ отворени. (2: 208)
Ислам налаже праведност и забрањује угњетавање, па чак и за оне који су непријатељски настројени према муслиманима. Каже Аллах (y) у Кур›ану:
О вјерници, дужности према Аллаху извршавајте, и праведно свједочите!Нека васмржња коју према неким људима носите никако не наведе да неправедни будете! Праведни будите, то је најближе честитости, и бојте се Аллаха, јер Аллах добро зна оно что чините! (5: 8)
Ас-Саламје поздрав свих муслимана. Есселаму ‹алејкумзначи нека је мир на вас. То је поздрав који доноси спокој и мир за поздрављене и оне који их поздрављају. Суштински разлог тог поздрава се налази у самом изразу који садржи сигурност и спокој. Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао да ово дело (поздрав) усавршава веру код појединца. КажеПосланик, нека су благослов и мир на њега: „Нећете ући у Рај (Џеннет) све док не поверујете, а нећете веровати све док се не заволите. Желите ли да вас упутим на дело које ће учинити да се међусобно заволите? Ширите селам међу вама! (тј. поздрав који значи мир нека је на вас).„ (Хадис бележи Муслим)
Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао да ширење селама (мира/поздрава) спада у једно од најбољих дела, јер ширење селама (ширење мира) отклања мржњу међу људима. Упитан је Посланик,нека су благослов и мир на њега: а је по исламу најбоље чинити?“ Казао је: „Да нахраниш гладног и да називаш селам ономе кога познајеш и кога не познајеш“. (Хадис бележе Бухари и Муслим)
Ислам је донео и увео нова правила и законе у различитим областима људског живота, као на пример у мећуљудским односима, трговини, браку, економији, политици, рату, обожавању итд. Примена тих правила и законарезултира једним идеалним и честим друштвом које се регулира однос између муслимана и њиховог Господара, људске заједнице и света, те природе и човека. Цело човечанство није у могућности створити нешто што наликује исламу, што само по себи представља потпуну и савршену веру, која заслужује да се у њу позива и да се цени и поштује.