Свако онај ко погледа уназад и простудира корене који су допринели развоју и напретку модерне науке и технологије,може сасвим праведнозакључити да је томе допринелауправо исламска цивилизација и њени научници
Чарлс Хомер Хаскинс (C.H. Haskins)(7) је рекао: „Чињеница је да су Арапи у Шпанији били главни извор нових наука и проучавања у Западној Европи.“Они су ти који су поставили темеље модерне напредне цивилизације. Свако ко погледа књигу „Dictionary of Technical Terms for Aerospace”(8) може закључити да шездесет одсто (60%) од познатих звезда у галаксији носи име које долази пореклом из арапског језика
Књиге и научнирадови од раних муслиманских учењака су били, а и даље остали главни извор научних чланака, од којих се Запад окористио, а посебно Европљани који су користили ове научне радове и научне чланке током њихове ренесансе, односно њиховог препорода. Многи од ових научних чланака и научних радова се још увек користе на неким европским универзитетима.
Војвода од Дуферина и Аве (Marquess of Dufferin and Ava) је рекао: „Европа се мора захвалити муслиманској науци, те муслиманској уметности и муслиманској литератури за њен спас из таме и излаз из мрака средњег века.
J .Х. Денисон (J.H. Denison) је рекао: „У петом и шестом веку, цивилизовани свет стајаоје на ивици општег хаоса. Древне културе, које су створиле цивилизацију, људима су пружиле осећај једнинства, а њиховим владарима поштовање, нашле су се пред колапсом, јер ништа адекватноуместо њих није било пронађено што би их у потпуности могло заменити. У то време чинило се да су велике цивилизације које су се градиле четири хиљаде година биле на ивици распада, и да је човечанство било на путу да се врати у стање барбарства, где се свако племе и секта боре једни против других и где су ред је и закон били непознати. Стара племенска правила кажњавања изгубила су своју моћ и значење, а нова правила кажњавање, која је створила хришћанство, довела су уместо мира и јединства, до раздора и деструкције. Товреме је било испуњено разним трагедијама. Цивилизација, која је личила на једно велико стабло, чије се лишће протезало широм света и чије су се гране савијале од тежине златних плодова уметности, разних наука и књижевности, било је нестабилно и труло. Да ли је тада било емоционалне културе која би могла опет ујединити човечанство и спасити цивилизацију? Међу таквим људима рођен је овај човек (Мухаммед), који је касније ујединио цео свет од истока и југа.
Муслимани су напредовали у свим техничким, научним и интелектуалним областима, тако да ћемо овде поменути неке од најистакнутијих муслиманских учењака (научника) из разних научних области
Ел-Кваризми (780 - 850 п.н.е.) је био велики научник у математичким областима као што су алгебра, логаритми и геометрија.Био је можда један од највећих математичара који су икада живели. Изумитељ је алгебре и неколико других научних области из математике
Ел-Бируни (973 - 1050 п.н.е.) је био велики научник у многим областима. Писао је о астрономији, математици, географији, механици, фармакологији и историји. Ел-Бируни је заступао теорију о ротацији земљане кугле око земљине осе шест стотина година пре Галилеја
Немачки оријенталиста Е. Сахау (E. Sachau) је рекао следеће о Ел-Бируниу: „Био је највећи интелектуалац за којега се икада знало.“ Ми муслимани сматрамода је највећи интелектуалац којег познаје људски род наш посланик Мухаммед, нека су благослов и мир на њега .
Из области медицине и фармације су муслимански учењаци (научници) иза себе оставили једно велико богатство знања у својим радовима и делима, који су коришћени за развој и напредак данашње модерне медицине. Међу њима су се налазили следећи научници:
Ибн Рушд, познат као Авероес (1126 - 1198 п.н.е.) је био андалузијски филозоф и лекар, магистар филозофије и исламског права, математике и медицине
Ибн ан-Нафис (1213 -1288 п.н.е.) је био лекар који је највише познат по томе да је први описао циркулацију крви у плућима. Открио је крвну циркулацију у плућима неколико стотина година пре Енглеза Харвија (Harvey) и Шпанца Мигуела Сервета (Miguela Serveta)
Аммар ибн Али ал-Мосулије био веома вешт у офталмологији (наука о структури, функцији, поремећајима и болестима очију). Он је измислио специјалне инструменте који се користе током операције, као што је шприца, шупља игла.
Ел-Хасан ибн ал-Хаитам (лат. Алхазен 965 - 1040 п.н.е.) је био велики математичар. Био је првак у оптици, инжењерству и астрономији. Према тврдњама Гиамбатиста делла Порта(Giambattista della Porta) Ел-Хасан је био први који је објаснио очигледаноповећавање величине месеца и сунца је близини хоризонта. Његово научно делоКитаб ал-Маназир (Књига о оптици) у седам томова је вероватно једно од првих научних радова у којима су кориштени научни методи. Он је користио резултате експеримената у тестирању теорија
Ел-Мансурии Ебу Бекр ар-Разису били познати, свестрани лекари који су допринели у основним областима медицине и филозофије..
Муваффак ал-Багдадии Абу Касим аз-Захрави (Абулкасис) су познати у клиникама, јер су написали књиге са илустративним сликама хируршких инструмената и приручника за употребу инструмената који се користе у хируршким операцијама.
А по питању географије и геологије могу се многи познатиучењаци (научници) поменути, међу којима је:
Шариф ал-Идриси (1100 -1165 п.н.е.), картограф, географ и авантуриста. Био је познат по својим географским картама широм света, а изумио је такође навигационе инструменте.
Многи муслимански учењаци (научници) су допринели у напретку цивилизације, а свако ко жели повећати своје знање о томе требао би прегледати све књиге које су написане о овој теми, јер много научних и истраживачких радова (дела) написаних од стране муслимана се плагирало и много пута погрешно приписало другима.
Мајор Артур Глин Леонард (Major Arthur Glyn Leonard) је рекао: „Не можемо ми сада, који сматрамо себе највишим врхом културе и цивилизације, негирати огромну културну баштину, богату цивилизацију, исправност њиховог система и интелектуалност арапских великана који су допринели својим наукама да Европа не потоне у мрак незнања?