Када je Аврам (Ибрахим) одвео Хагар (Хаџеру) и њиховог сина Измаила (Исмаила) на једно место у близини Кабе, оставио их је испод дрвета на месту које ће касније бити извор воде Земзем. У то време Мека је била ненасељено место и нико тада ту није живео, тако да је Аврам (Ибрахим) када их је напуштао оставио им неколико датула и малу мјешину воде, (спремник за воду направљен од животињске коже). Када је одлазио, Измаилова (Исмаелова) мајка Хагар (Хаџера) му је рекла:
 О, Авраме (Ибрахиме)! Где ћеш? Овде не постоји никаква особа која нам може помоћи, нити је ово нешто због чега ћемо бити срећниO. (14:37)

И док је ходао, она му је то понављала више пута, да би га задњи пут питала: „Да ли ти је Бог (Аллах) наредио да овако поступиш?“ Он је рекао: „Да.“ Онда је рекла: „Он нас сигурно неће занемарити.“ Аврам(Ибрахим) се полако удаљавао од њих да би се, када је стигао до малог брежуљка одакле их није више могао видети, окренуо према Каби, и молио/довио Богу (Аллаху) следећим речима:ZГосподару наш, ја сам неке потомке своје населио у котлини у којој се ништа не сије, код Твога Часног храма, да би, Господару наш, молитву обављали; зато учини да срца неких људи чезну за њима и опскрби их разним плодовима да би захвалнибили.[

Хагар (Хаџера) је дојила Измаила (Исмаила) и пила воду из мјешине за воду коју је имала. Када је нестало воде, она и њен син су ожеднели. У насталој агонији да не би гледала како њено дете беспомоћно плаче од жеђи, отрчала је до најближег брдашцета Сафе (арп.Ас-Сафа), где је стала и интензивногледала у нади да ће видети некога, али тамо никога није било. Потом се вратила назад у долину, где јеувукла своју хаљину и потрчала онако као што трчи особа која се налази у невољи, све док није дошла до другог брдашцета Мерве (арп.Ал-Марва), где је поново интензивно гледала око себе у нади да ће видети некога, али без успеха. Све јето поновила седам путаThe Prophet

Ибн Аббас преноси да је Посланик, нека су благослов и мир на њега, рекао: „Ово је порекло с›аја (традиција ходања и трчања између брдашцета Сафе (арп.Ас-Сафа) и брдашцета Мерве (арп.Ал-Марва). Када је Хагар (Хаџера) стигла до Мерве (арп.Ал-Марва) последњи пут, чула је глас који ју је смирио и који је она пажљиво слушала, да би потом рекла: „О Ви, који сте ми омогућили да чујем ваш глас! Имате ли нешто што ми можепомоћи?“ Погледај! И када је Хагар (Хаџера) погледала, видела је анђела (мелека) како на месту будућег извора Земзем воде удара својим крилимапо тлу земље све док вода није почела да извире из тог места. Како би спречила воду да тече, Хагар (Хаџера) је брзо направила баријеру/ преграду око воде, и тако би напунила мјешину водом (спремник за водунаправљен од животињске коже). Посланик, нека су благослов и мир на њега, је затим додао: „Да се Бог (Аллах) смилује Измаиловој (Исмаиловој) мајки! Да није зауставила Земзем воду у покушају да је контролише и напуни њоме своју мјешину, Земзем вода би била поток који тече на површини Земље.“ (Хадис бележи Бухари)