Тражење знања је верска дужност на коју ислам подстиче своје следбенике (тј. муслимане) да је испуне.
Муслимански учењаци (научници) су у прошлости користили своје знање у сврхуојачања вјере у људском животу, за разлику од данашњих научника који користе своје знање да би ослабили, или чак у потпуности уклонили вјеру из живота људи
Муслимански учењаци (научници) су у прошлости са својим знањем били на услузи целом човечанству, за разлику од већине данашњих научника који своје знање користе за личне (егоистичне) циљеве. Сведоци смо да су научници изумили атомске и хидрогенске бомбе и друга оружја за масовно уништење људи, да би на тај начин контролисали сва природнабогатства у свету.
Муслимански учењаци (научници) из прошлости, за разлику од данашњих научника, ширили су своје знање и своје изуме, да би људи имали користи од тога. Данашњи научници злоупотребљавају и скривају своје знање и изуме, остављају их за себе или за своју земљу, како би спречили другима приступ том истмо знању или изуму.
Муслимански учењаци (научници) су тежили да постигну Божију (Аллахову) милост, задовољство и награду за своје научне изуме, док већина данашњих научника жели да им се материјално надокнади њихов напор, да уновче своје знање и изуме.