Кур›ан о океанима
Кур›ан о баријерама између мора.
Каже Аллах:
Он је двије водене површине једну поред друге оставио - једна је питка и слатка, друга слана и горка, а између њих је преграду и невидљиву брану поставио.
(25:53)
Чињеница да се воде океана не мешају међусобно је недавно откривено од стране океанографа (људи који се баве океанографијом). Због физичког феномена званог „површинска напетост“(26) (сила између молекула на граници између течности и гаса), који спречава мешање морске воде са другим водама. Разлика између мешајућих вода је узрокована густоћом воде због чега их површинска напетост спречава да се помешају, баш као да постоји танак зид између њих. Такав пример је река Амазон чија вода задржава своју слаткоћу и својства, чак и после 200 метара од њеногулевања у Атлантик.(27)
Кур›ан о дубоком мору.
Каже Аллах:
Или су као тмине над дубокимморем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци, све тминеједна изнад других, прст сепред оком не види – а онај коме Аллах не да свјетло неће свјетла ни имати. (24:40)
Познато је и научно потврђено да у екстремним дубинама океана нема светла већ само тама. Разлог томе су сунчеве зраке које не могу да продру у дубине океана, јер дубине океана се протежу у распону од неколико стотина метара до 11034 метра! Тама у дубоким морима и океанима почиње на дубини од око 200 метара, тако да на тој дубини готово и нема светлости, да би на дубини од 1000 метара био потпуни мрак. Већина сунчевих зрака се апсорбира у води на дубини од 100 метара, тако да тај део океана је познат као светлосни део океана. Од 1% сунчевих зрака на дубини од 150 метара видљиво је само 0,01% зрака на дубини од 200 метара.Озонски омотач у атмосфери рефлектира већину сунчевих ултраљубичастих зрака, док облаци рефлектирају 30% и апсорбирају 19% ових зрака. 51% ових зрака дође домора, а између 3% и 30% од сунчевих зрака се рефлектира на површини мора, тако да се готово све боје спектра светлости(њих седам које су класификоване по таласној дужини) осим плава, апсорбују једна за другом у првих 200 метара дубине.
Кур›ан о подводним таласима.
Научници су недавно открили да постоје подводни таласи који се јављају на границама између ” различитихдензитета воде”.(28) Подводне таласе покрива дубока вода мора и океана, зато што је та вода у дубини гушћа (са већим дензитетом) од воде на површини. Подводни таласи се понашају као таласи на површини, тако да се и они могу сломити на исти начин као и таласи на површини. Међутим, подводни таласи за разлику од површинских се не могу видети голим оком, али се могу открити проучавањем температуре или променом концентрације соли у одабраној локацији.
На пример, вода Медитерана је топла, слана са мањом густоћом у односу на воду Атлантског океана. Када се медитеранска вода помеша са водом Атлантског океана код Гибралтара онда она улази неколико стотина километара у Атлантски океан са својом температуром, концентрацијом соли (салинитетом), те ређој густоћи воде на дубини од око 1000 метара, да се стабилизовала на тој дубини. Упркос великим таласима, јаким струјама и плимама у тим морима, те две водесе не мешају и не прелазе баријеру.
Ове чињенице су откривене у савременом добу уз помоћ напредне технологије и опреме. Посланик, нека су благослов и мир на њега, је живео у пустињи, далеко од мора, тако да никада није пловио морем. А чињеница да Кур›ан даје детаљне информације о овим стварима је чврст доказ о истинитости Кур›ана.